Чирьянич, Драган

Родился в Белграде, где также окончил Математическую гимназию.^[2] В 1983 г. завершил Факультет драматического искусства в Белграде, кафедра режиссуры ТВ и фильмов.

С 1987 г. работает на Белградском Телевидении во многих редакциях и в различных телевизионных формах, а больше всего в Общеобразовательной и Документальной редакции, где занимается темами сербской и европейской традиций. В данный момент работает редактором Образовательно-научной редакции РТС (Радио и телевидение Сербии). Был на студенческой стажировке в Соединённых Штатах Америки в период с 1989 до 1993 г.

В тандеме с Драгошем Калаичем работал над сериалом „Мон Блан“ (1996-1997). Среди его телевизионных работ наиболее известны „Солидарность самурая“, „Владимир Чорович“, „Инкиостри“, цикл фильмов о русской белой эмиграции „Русские белые зодчие“ и „Мы — кадеты, мы — дети России“, сериал о Милане Кашанине, „Отче наш, где ты?“ о судьбе художника Бранка Поповича, „Как полюбить реку“, „Троицкосавск — Кяхта Саввы Владиславича“, „Божественный свет канона Миланковича“...

С полнометражным документальным фильмом „Троицкосавск — Кяхта графа Саввы Владиславича“ участвовал на фестивале „Литература и кино“ в Санкт-Петербурге (Гатчина) в 2015 г. Фильм был включён в официальное собрание московского фестиваля „Золотой витязь“. Документальный фильм „Благодатный огонь, победа веры“ показан на русском канале „Царьград ТВ“.

В данный момент режиссёр работает над художественным сериалом о Милутине Миланковиче и фильмом о графе Савве Владиславиче.

Сотрудничает со многими периодическими изданиями, в которых пишет на различные темы из области искусства, духовности и истории. Живёт и работает в Белграде. Член Союза киноработников Сербии.^[3]

• Вереница (1982)
• Лотреамон (1987)
• Како волети реку (рус.: Как полюбить реку, 1988), специальная награда на Prix Italia 1989 г.
• Трибалске гривне (Трибальские гривны, 1995), фестиваль у Нанси, Франция
• Пут оца Тадеја (Путь отца Тадея , 1996), сериал, 1-3
• Сеоска архитектура, између стварног и могућег (Сельская архитектура, между действительностью и возможностями, 1998)
• Звона храма Св. Саве (Колокола храма Св. Саввы, 2002)
• Остарела Стара планина (Состарившаяся Старая гора, 2002)
• Сенке Плавинца (Тени Плавинца, 2003)
• Тихи човек из Љубиша (Тихий человек из Любиша, 2004)
• Достојанство и нада (Достоинство и надежда, 2006)
• Небо нас ипак спаја (Небо нас, всё-таки, объединяет, 2007)
• Очински дом Милутина Миланковића (Отчий дом Милутина Миланковича, 2007)
• Мерзост и сјај (Мерзость и блеск, 2009)
• Пупинова бајка (Сказка Пупина, 2017)

• „Кућа старија од себе саме“, Београд, град тајни, 2004.
• „Курцио Малапарте, тај проклети Тосканац“, магазин Водич за живот, и Е-нација, 2005.
• „Рат и љубав Дрије ла Рошела“, магазин Водич за живот, 2011.
• Беседа за Драгошдан, Југословенска кинотека, Београд, 6. децембар 2012.
• „Sava Vladislavić Returned Home (On St. Sava Day, In Herceg-Novi, consecrated the monument to a famous count)“, Serbia, national review/Србија, национална ревија, Београд, 2014, бр. 42.
• „С Државом у срцу: Гроф Сава Владиславић (1668-1738), царски саветник и поверљиви дипломата Петра Великог, најмоћнији Србин XVIII века“, Нација, Београд, 3. октобар 2015.
• „Легенда о Селину Величанственом“ (Уз „Багателе за један покољ”, у издању „Укроније”), Нација, Београд, 5. новембар 2015.
• „Драгош Калајић, човек који је у ноћи Европе био будан“, Нови стандард, 23. новембар 2015. (предговор за обновљено издање књиге "Смак света" Драгоша Калајића)
• „Дворови светлости Драгоша Калајића (поводом ретроспективне изложбе слика у галерији РТС-а)“, Нација, Београд, 4. јул 2016.
• „Познати глас из великих даљина: Милан Кашанин (1895-1981), конзервативни револуционар у култури и посвећеник у кодове српског златног средњовековља“, Нација, Београд, 8. август 2016.
• „Обред за Сунцоврат (У Новом Милошеву, у Банату, мала ноћна галерија)“, Нација, Београд, 26. јануар 2017.