Санджак Ускюб

Pause

Санджак Ускюб (Скопье) (тур. Üsküp Sancağı, серб. Üsküp Sancağı) — один из санджаков (районов) Османской империи. Административным центром санджака был город Ускюб (Скопье) в Северной Македонии.

Общие сведения
Что важно знать
Санджак
Санджак Ускюб
тур. Üsküp Sancağı, серб. Üsküp Sancağı
Флаг Герб
Флаг Герб
Санджак Ускюб (Скопье)
Санджак Ускюб (Скопье)
← Royal banner of Branković family.svg
Flag of Serbia (1882–1918).svg →
Столица Скопье
Население мусульмане, болгары, греки

Происхождение

Скопье (Ускюб) ранее был столицей Сербского царства в 1346-1371 годах.

Ускюб стал частью Османской империи после того, как был захвачен из турками-османами области Вука Бранковича 6 января 1392 года[1][2]. Первым османским губернатором Скопье был Паша Йигит-бей (? — 1413), который завоевал Скопье для Османской империи[3]. Следующим был Исхак-бей, который был послан руководить военными действиями в Сербии весной 1439 года, и был заменен его сыном Исааком Исаковичем на посту санджакбея санджака Скопье[4].

Санджак первоначально образовался как так называемый краиште (Скопско краиште; пограничная область Скопье), которая была преобразована в полноценный санджак в середине XVI века[5].

История

Санджак Ускюб часто выдавался бейлербеям в качестве арпалика (временного удела)[6]. Вплоть до XIX века санджак был частью эялета Румелия.

Восстания против османского правительства происходили в санджаке в 1572, 1584, 1585 и 1595 годах[7] . Во время Великой Турецкой войны австрийский генерал Сильвио Пикколомини захватил и сжег город Скопье в 1689 году.

В 1868 году санджак Скопье вместе с санджаком Призрен, санджаком Дибра и санджаком Ниш стал частью недавно созданного Призренского вилайета[8]. Когда Косовский вилайет был основан в 1877 году, Призренский вилайет (без нескольких нахий, аннексированных Сербией) и его санджак Скопье стали частью Косовского вилайета, а Скопье — его резиденцией.

Согласно Османской всеобщей переписи населения 1881/82-1893 годов, каза (субрайон) Ускюб имел общее население 70 170 человек, состоящее из 40 256 мусульман, 22 497 болгар, 6 655 греков, 724 евреев и 38 латинян[9].

Во время Первой Балканской войны в 1912 году и в начале 1913 года санджак Скопье был оккупирован Сербским королевством. На основании Лондонского договора, подписанного во время Лондонской конференции в 1913 году, ее территория вошла в состав Сербии.

Примечания

  1. ↑ Archeological exavations "Skopsko Kale". skopskokale.com.mk. — «The handwriting of the triod of the Khludov collection in the Moscow Historical Museum no. 162, completed on 6 January 1392, on the day of the Ottoman conquest of Skopje.» Дата обращения: 7 февраля 2011. Архивировано 7 февраля 2011 года.
  2. ↑ Сима Ћирковић; Раде Михальчић. Лексикон српског средњег века. — Knowledge, 1999. — С. 645. Архивная копия от 12 августа 2021 на Wayback Machine. — «Такав санџак-бег, као скопски (од 1392), имао је знатно шира овлашћења: надзирао је суседне трибутарне господаре и имао је право да сам организује и предводи мање освајачке по- ходе.».
  3. ↑ Houtsma, Martijn Theodoor (1993), Encyclopaedia of Islam, vol. VIII, Netherlands: E.J. Brill and Luzac and Co., с. 876 
  4. ↑ {{{заглавие}}} (Ser) // Godišnjak. — Sarajevo, SFR Yugoslavia: Društvo Istoričara Bosne i Hercegovine, 1953. — С. 46.
  5. ↑ Evliya Çelebi. Putopis - Kulturno nasljeđe (неопр.) / Hazim Šabanović. — Svjetlost, 1967. — С. 279.. — «29. Skopski sandžak nije osnovan odmah poslije zauzimanja Skoplja, nego je od 1392. pa sve do pada Srbije (1459.) i Bosne (1463.) Skoplje bilo sjedište krajišnika koji su upravljali cijelim turskim područjem od Skoplja do Vrhbosne. Osnivanjem smederevskog i drugih sandžaka u Srbiji i bosanskog sandžaka to je krajište znatno smanjeno i izgubilo značaj koji je dotle imalo. Sredinom XVI. v. ono je postalo središnja oblast zasebnog skopskog sandžaka.».
  6. ↑ Ljubiša Doklestić. Kroz historiju Makedonije: izabrani izvori (хорв.). — Školska knj, 1964. — С. 65. Архивная копия от 11 октября 2013 на Wayback Machine. — «...[Skoplje] je sjediste sandzak-bega posebnog [sandzaka] u ru- melijskom ejáletu, ali je taj sandzak mnogo puta davan mir-i miranima od dva tuga [kao arpaluk].».
  7. ↑ Trudy Ring; Robert M. Salkin; Sharon La Boda. International Dictionary of Historic Places: Southern Europe (англ.). — Taylor & Francis, 1995. — P. 659—. — ISBN 978-1-884964-02-2. Архивная копия от 11 августа 2020 на Wayback Machine
  8. ↑ Grandits, Hannes; Nathalie Clayer; Robert Pichler. Conflicting Loyalties in the Balkans The Great Powers, the Ottoman Empire and Nation-building (англ.). — Gardners Books, 2010. — P. 309. — ISBN 978-1-84885-477-2. Архивная копия от 11 августа 2020 на Wayback Machine. — «In 1868 the vilayet of Prizren was created with the sancaks of Prizren, Dibra, Skopje and Niš; it only existed till 1877».
  9. ↑ Kemal Karpat (1985), Ottoman Population, 1830—1914, Demographic and Social Characteristics Архивная копия от 20 января 2021 на Wayback Machine, The University of Wisconsin Press, p. 140—141

Источники

Ссылки

Pause